Pozorište – moja prva ljubav

Ponešto o putu

Od kada sam upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu, uvek sam težio više dramskom nego bilo kom drugom izrazu. Naša profesorka Vida Ognjenović je imala običaj da nas posle svake završene godine pozove pojedinačno u učionicu i kaže nam otvoreno šta misli o našem napretku i na čemu još moramo da radimo. Tih sastanaka se sećam kao neopisive treme, kakvu nikada na sceni nisam imao. Sećam se, kada nas je sazvala na III godini studija, i rekla mi: „Bobane, sada ste dovoljno istražili dramski deo, vreme je da istražite malo i komediju. I hitno korigujte novosadski akcenat“. Logično, scena akcenat čuje kao  uslovnost u datim komadima. Celu IV godinu sam proveo radeći komične scene i oponašajući govor  mojih klasića koji nisu imali „problem“ sa najlepšim akcentom na svetu, toplim razvučenim „lalinskim“. U to vreme sam već igrao glavnu ulogu u tipičnom vojvođanskom komadu „Svetislav i Mileva“ u SNP (zamislite moju opuštenost i radost kao rođenog „Lale“), i pripremao svoj prvi film u Beogradu – „Ona voli Zvezdu“.

2000. godine Pozorište na Terazijama je napravilo veliku audiciju za prijem mladih članova. Prijavilo se preko 200 glumaca. Audicija, pa procena, pa uži krug, pa procena, pa čekanje…čekanje.. Nas nekoliko je tada primljeno u stalni radni odnos: Jelena Jovičić, Ivana Knežević, Ivan Bosiljčić, Miroljub Turajlija i ja, malo kasnije i Milan Antonić. Sada kada gledam unazad, nepojmljivo mi je da je prošlo skoro 17 godina od kada smo prvi put ušli u baletsku salu sa našom Nenom, strpljivim i predanim pedagogom. 17 godina od kada smo prvi put zaigrali svi zajedno u našoj prvoj predstavi „Briljantin“, velikom terazijskom hitu koji je doživeo tri postavke. Poslednja postavka je iznedrila sjajne kolege i umetnike Dušicu Novaković, Ivanu Popović, Žarka Stepanova… a ja sam imao tu sreću da se zadesim i u njoj kao radio voditelj Vins Fontejn.

Predstava Briljantin, uloga Vinsa Fontejna i numera “Born to hand jive”.

 

Ponešto o ljubavi

Za toliko godina rada na sceni Pozorišta na Terazijama, uradili smo mnoge predstave. Neke od njih su višestruko nagrađivane, neke su mi donele stipendije za dalje školovanje u USA, zbog nekih sam patio jer sam hteo da dam još a nisam znao kako, a neke su me činile najradosnijim čovekom na svetu. Postao sam toliki zaljubljenik u mjuzikle da sam štedeo svaki dinar ne bih li otišao u London da upijam magove mjuzikla i kradem zanat. Kopao sam po internetu tražeći najlepše mjuzikl teme koje bih puštao iznova i iznova na „radost“ mojih komšija. Čitav rudnik dragocenosti se otvorio, kao kada čitate uzbudljivu knjigu i otkrivate magični svet, još lepši sa svakim novim poglavljem.

U jednom trenutku mog bivstvovanja u najlepšem pozorištu na svetu, došao je poziv za stalni angažman u ozbiljnom dramskom teatru. Krenuli su lomovi. Onaj drugi glas je krenuo da rovari po glavi: „Ti si dramski glumac, oduvek si to bio, promene su dobre, moraš da ideš napred, probaj nešto novo…“ Sazvao sam sastanak sa svojim sadašnjim upravnikom i sa umetničkim direktorom. Znali su da  se nešto ozbiljno dešava jer ne ulazim u direktorsku kancelariju bez dobrog razloga. Umetniku je mesto na sceni. Tišina. Njih dvojica me gledaju netremice. Izgovaram rečenicu: „Došao sam da se posavetujem sa vama… Dobio sam poziv da pređem u drugo pozorište.“ U tom trenutku kovitlac u glavi, bol u grudima, stezanje, lom …kao da se ogromno staklo raspršilo u paramparčad… Bura emocija. Izašao sam iz kancelarije. Sve mi je bilo jasno u sekundi. Znao sam da neću napustiti moje pozorište. Ogromni deo mene…Nikada ne napuštaš nekog koga voliš. I nekog ko voli tebe. Takva ljubav je retka i treba je čuvati. Verovatno će biti još mnogo iskušenja u životu, ali znam da ću uvek slušati svoje srce. Ono nepogrešivo kaže gde leži sreća. Među mojim divnim kolegama. U mom pozorištu.  Pozorištu na Terazijama.

 

 



2 responses to “Pozorište – moja prva ljubav”

  1. gale says:

    Predivna priča. Publika prepoznaje i ceni sav taj trud. Zato Vas sada nazivaju magom mjuzikla. Bravo Slobo!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *